ПОЛОЖАJ

 

Дио Републике Српске, односно Босне и Херцеговине,  на којем се простире општина Лакташи, заузима сјеверозападни дио наше републике, тачније, простор између града Бања Лука и општина Градишка, Србац, Прњавор и Челинац.

Средином њене територије протиче ријека Врбас, и  дијели је на жупски (десна обала Врбаса) и поткозарско-лијевчански дио (лијева обала Врбаса).

Административно је подијељена у 11 мјесних заједница са 37 насељених мјеста,  на укупној површини од 38.838 хектара.

Нашавши се од памтивјека на важним путевима, општина Лакташи је веома комуникационо атрактивна, што је битно утицало на њен развој и менталитет њених становника, који су, прије него становништво околних планинских предјела, почели да се мијењају и напуштају традиционалне облике народног живота и културе, усвајајући брзо све нове промјене.

Везано Лијевчем пољем за велики простор плодне Панонске низије, подручје општине Лакташи одувијек је представљало простор у којем се истовремено може осјетити богати колорит Балкана, те преплитање истока и запада. Ово подручје пресјецају важни путеви: аутопут Бања Лука-Градишка- Окучани (излазак на аутопут Београд-Загреб), аутопут Бања Лука-Добој, те путеви: Клашнице-Прњавор и Лакташи-Србац, док је међународни аеродром Бањалука удаљен свега три километра од општинског средишта, што ово подручје чини блиско са европским и свјетским метрополама.

 

ИСТОРИЈА

 

Историјско-географски положај општине указује на насељавање овог простора још у старијем каменом добу, што чињенично поткрепљују археолошка налазишта у подножјима брежуљака, поред ријека. Римљани су владали овим крајевима 9. године наше ере, када су подигнути многи војни логори и објекти од привредног значаја. Почетком XII вијека, овај простор је постао дио краљевине Угарске, а затим су Турци њиме владали 350 година, од почетка XVI вијека. У том периоду дошло је до масовних миграција становништва. Из планинских дијелова источне Херцеговине, Црне Горе и Лике насилно је досељено српско становништво у Лијевче поље и Поткозарје. Обиљежје Аустроугарске владавине која је услиједила затим јесте насељавање простора Италијанима, Нијемцима, Украјинцима и Пољацима.

Тада је овај простор постао најразвијенији дио Босне и Херцеговине због примјене савремених агротехничких мјера. Један од тадашњих најјачих трговачко-занатских центара је био данашњи Александровац који је 1889. године добио пошту, а ту је био лоциран и погон за производњу чувеног сира из самостана Траписти. Распадом Аустроугарске монархије 1918. године и уласком у састав Краљевине СХС, односно касније Краљевине Југославије, током и послије Другог свјетског рата, подручје општине Лакташи је било у веома тешком положају. Друга половина осамдесетих година прошлог вијека је почетак стварања такозваног „Лакташког привредног чуда”. Ова општина скреће на себе пажњу великим инвестиционим улагањима чиме широм отварају врата приватном предузетништву. Тај тренд је задржан и до данас.

Природно-географски положај општине може се окарактерисати као веома повољан јер се налази на подручју типичног равничарског терена Лијевче поља. Средишњим дијелом протиче ријека Врбас која, као природна граница, дијели Лакташе на жупски (десна обала) и поткозарско-лијевчански дио (лијева обала Врбаса).

Због повољног геостратешког положаја и развијене саобраћајне инфраструктурне мреже, општина Лакташи је добро повезана са сусједним општинама, као и ширим окружењем. Кроз општину пролази аутопут Бања Лука-Градишка који има излаз на аутопут Београд-Загреб.

СТАНОВНИШТВО

 

Становништво својим квантитативним и квалитативним особинама утиче на могућност искориштавања свих природних и других ресурса једног подручја и кључни је фактор развоја било које друштвено-економске цјелине.

Процјена Републичког завода за статистику Републике Српске, заснована на коначним резултатима пописа становништва из 2013. године, говори да на подручју општине Лакташи, у 11 мјесних заједница, живи 36.848 становника, док у самом општинском средишту живи  5.879 становника.

Кретање броја становника по насељеним  мјестима општине Лакташи, у периоду од1948-2013. године

Редни  број Назив насељеног  мјеста Година
1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2013.
1. Александровац 677 865
2. Алексићи 326 338 266 259 222 204 237
3. Бакинци 791 902 1022 863 720 608 524
4. Бошковићи 464 443 421 417 408 403 407
5. Буковица 666 716 692 660 623 558 697
6. Велико Блашко 679 746 787 828 898 948 1473
7. Гламочани 785 805 835 994 1101 1612 2027
8. Деветина 800 734 584 589 598 479 171
9. Довићи 286 289 278 258 314 310 355
10. Друговићи 1311 1367 1289 1205 1034 876 784
11. Јаблан 762 807 798 928 1123 1368 2247
12. Јакуповци 846 832 850 876 1068 1180 1696
13. Јаружани 486 538 560 551 598 550 480
14. Кадињани 789 834 795 701 604 623 481
15. Кобатовци 646 663 648 665 809 843 881
16. Кољани 376 369 356 271 208 205 130
17. Косјерово 1036 1055 1018 908 850 784 696
18. Кришковци 1047 1092 996 966 881 740 620
19. Крнете 581 834 895 1014 954 265 174
20. Лакташи 1182 1207 1015 1415 2607 3483 5879
21. Љубатовци 523 547 513 525 525 429 290
22. Маглајани 1538 1558 1479 1333 1455 1490 1676
23. Мало Блашко 631 672 638 589 571 591 706
24. Маховљани 829 814 874 856 804 877 1015
25. Милосавци 851 905 818 750 667 595 524
26. Милошевци 487 509 471 426 393 345 281
27. Мрчевци 939 865 877 795 751 735 777
28. Папажани 623 642 578 522 464 469 386
29. Петошевци 484 524 690 693 462 499 632
30. Рајчевци 342 406 401 371 367 334 184
31. Ријечани 118 136
32. Слатина 930 1054 1139 1186 1180 1153 1420
33. Трн 962 1031 1092 1476 2280 3554 6023
34. Ћетојевићи 440 453 419 326 303 241 209
35. Чардачани 606 637 651 614 592 596 681
36. Шешковци 633 665 631 541 479 412 334
37. Шушњари 613 663 645 624 773 678 750
Укупно 25290 26516 26021 25997 27676 29832 36848

Највећи раст броја становника настао је под утицајем ратних дешавања тако да 2006. године, по процјени, општина је имала 40.743 становника. Општина Лакташи припада Бањалучкој регији, која је највећа у Републици Српској. Према пописима из 2000. године, Лакташи су на петом мјесту у регији, по броју становника, а на 11. мјесту у Републици Српској. Густина насељености подручја општине је изнад просјека БиХ и Републике Српске, што је највећим дијелом, резултат повећаних миграционих кретања условљених ратним дешавањима.

Насеља жупског дијела у просјеку имају мању густину насељености од насељених мјеста љевчанског дијела општине, а посебно су слабо насељени рубни дијелови општине.

У жупском дијелу општине, који заузима скоро 2/3 површине општине живи мање од 1/3 укупног становништва.

Већина насељених мјеста у жупском дијелу општине 2013. године биљежи мањи број становника у односу на 1991. годину. Изузетак су: Слатина, Алексићи, Велико Блашко, Довићи, Мало Блашко и Чардачани.

У љевчанском дијелу општине пад броја становника 2013. године у односу на 1991. годину биљеже: Бакинци, Косјерово и Крнете. Насељена мјеста која су се снажно демографски развијала су: Лакташи, Трн, Александровац, Јаблан, Велико Блашко, Јакуповци, Гламочани и Слатина.

Структура становништва
Старосна структура становништва је значајан показатељ укупних потенцијала, посебно код планирања ресурса радно активног становништва, са једне стране и структуре потрошачког агрегата, са друге стране. Према подацима којима располажемо, тренутно у општини Лакташи живи највише становника узраста 35-39 година, и женски пол је у благој предности у односу на мушкарце.

Националност
Према службеном попису становништва из 2013. године, у општини Лакташи, највећи проценат становништва чине Срби, а слиједе их, у мањем броју, Хрвати, Муслимани и остало становништво.

ПРИВРЕДА

 

Повољан пословни амбијент који је стимулисао развој приватног предузетништва, створен је у другој половини осамдесетих година прошлог вијека. Од тада, па до данас, непрестано расте број предузећа и радњи, број запослених, укупан приход и добит. Велико разумијевање за пословне активности, општина Лакташи и даље афирмише уређењем индустријских и пословних зона. Постоји зона за метало-прерађивачку индустрију у непосредној близини Лакташа, складишно-трговачка пословна зона у Трну и индустријска зона уз магистрални пут Клашнице-Прњавор, а у току је попуњавање индустријских зона Александровац и Крнете, те индустријске зоне уз трасу аутопута Лакташи-Добој поред ријеке Врбас.

Општина Лакташи је развијено предузетничко средиште са великим бројем пословних субјеката, у различитим областима пословања, од којих су неки лидери на тржишту.

Основ привредног развоја општине чине активности великог броја малих и средњих предузећа, у свим привредним областима, пољопривредна производња и услуге у бањском туризму. Приватни сектор са мањим флексибилним капацитетима у свим привредним областима, са разноврсним производним програмом, представља основ укупног економског развоја. Највећи број предузећа дјелује у сфери трговине, производње (дрвна, текстилна, прехрамбена индустрија, електро и метална), грађевинарства и услуга.

У структури индустрије доминира прерађивачка индустрија, производња прехрамбених производа и пића (прерада меса и производња месних прерађевина и прерада кромпира), метална и електроиндустрија, те прерада дрвета и производња производа од дрвета.

Општина инвеститорима пружа бројне повољности при инвестирању и добијању свих потребних дозвола и докумената, што олакшава улагање и почетак успјешног пословања. Присуство великих свјетских и регионалних компанија указује на атрактивност општине као инвестиционе дестинације.

ТУРИЗАМ

 

Туристичке атракције због којих бисте пожељели посјетити Лакташе су многобројне. На подручју саме општине Лакташи налазе се огромна природна богатства, као и велики број културно-историјских споменика који свједоче о прошлости овога краја.

Општина је препознатљива и по својој бањи, смјештеној у самом центру града, која је позната по љековитим дејствима свијих врела.

Најчешће болести које бања лијечи су: болести очију, кожне болести, проблеми са живцима, зглобовима, срцем и венама. Недалеко од поменуте бање Лакташи, налази се и бања у Слатини (лијечење реуматских обољења и постоперативних захвата). Обе бање располажу „fitness“ и „wellness“ понудом, тако да привлаче и оне посјетиоце којима је потребан само одмор и релаксација.
Током љетне сезоне, поред два затворена базена, у понуди постоји и отворени базен, који се, такође, пуни љековитом бањском водом.

Иако је најзаступљенији бањски туризмам, последњих година се у Лакташима све више развија и пословни (MICE) туризам. Семинари, конференције и друга пословна окупљања најчешће се одржавају у хотелу „Сан“, који се поред здравствених услуга и смјештаја бањских корисника, све више специјализује и за овај вид туризма.

Сеоски туризам, базиран на традиционалној гастрономској понуди, етно амбијенту, презентацији старих заната и другим занимљивостима, је још један вид туризма који почиње да се развија у неколико лакташких села.
Археолошки локалитет „Римске терме“, које су биле римско јавно купатило, доказују да су љековита својства бање Лакташи била позната још у доба Римљана, ако не и раније.
Поред овог археолошког станишта, откривен је и рановизантијски град „Балкис“, у септембру 2012. године, у лакташком селу Горњи Бакинци. Представља изузетно вриједно археолошко налазиште, које садржи бројне остатке више вјерских објеката, међу којима је и епископска базилика из периода IV-VI вијека.

Црква брвнара у Малом Блашку посвећена је рођењу Пресвете Богородице. Црква је најзначајнији културно-историјски споменик на подручју општине Лакташи, па и шире. Не постоје тачни подаци о томе кад је црква саграђена, али се сматра да највјероватније потиче из периода око 1750. године. Постоји и предпоставка да је црква и старија али да је током Турско-Аустро-угарског рата између 1737-1739. године оштећена или изгорјела па потом обновљена педесетих или шездесетих година XVIII вијека. Такође, постоје и многе занимљиве легенде о настанку ове цркве. Црква брвнара у Малом Блашку спада међу најљепше и најзанимљивије споменике те врсте. Црква брвнара у Малом Блашку је споменик под заштитом државе.
Опширније на: www.laktasiturizam.org

ОБРАЗОВАЊЕ

 

Прва основна школа на подручју општине Лакташи звала се „Српска народна школа“ у Друговићима, подигнута 1888. године, за чије отварање се заузео Васо Пелагић. Касније су основане “Српска народна школа“ у Маглајанима и римокатоличке основне школе у Александровцу и Маховљанима.

Данас на подручју општине Лакташи постоје четири централне основне школе у Лакташима, Слатини, Трну и Александровцу и пет подручних школа:

  • Лакташи – Кришковци и Клашнице,
  • Слатина – Друговићи и Бошковићи,
  • Трн – Гламочани, у којима основно образовање стиче скоро 3.500 ученика.

ЈУ Основна школа “Младен Стојановић“ Лакташи
Адреса: Карађорђева 105, Лакташи
Тел: 051/535-517
Факс: 051/535-516
E-mail: os054@skolers.org

ЈУ Основна школа “Холандија“ Слатина
Основна школа “Холандија“, Слатина, образовну дјелатност обавља у централној школи у Слатини и у двије подручне школе у Бошковићима и у Друговићима.
Адреса: Николаја Велимировића 9, Слатина
Тел: 051/587-155
Факс:051/587-156
E-mail: os056@skolers.org

ЈУ Основна школа “Десанка Максимовић“ Трн
Образовна дјелатност се обавља у централној школи у Трну и подручној школи у Гламочанима.
Адреса: Доситејева, Трн
Тел: 051/508-070
Факс: 051/508-071
E-mail: os057@skolers.com
www.osdesankam-trn.org

ЈУ Основна школа “Георгиос А. Папандреу“ Александровац
Образовна дјелатност се обавља у централној школи у Александровцу.
Адреса: Александровац бб
Тел/факс: 051/580-027
E-mail: os055@skolers.org

Предшколским образовањем и бригом о најмлађим бави се Јавна установа „Центар за предшколско васпитање и образовање“, Лакташи, у оквиру које се налазе два вртића: “Принцеза Катарина Карађорђевић“ у Лакташима и дјечији вртић “Звјездицa“ у Гламочанима.
Капацитет установе је 296 дјеце, која су распоређена у 13 васпитних група: четири јасличке и девет вртићких група.

ЈУ „Центар за предшколско васпитање и образовање“ Лакташи
Адреса: Младена Стојановића 3, Лакташи
Тел/факс: 051/532-209
E-mail: princezazvjezdica@gmail.com

КУЛТУРА

 

У области културе, на подручју општине Лакташи, дјелују Јавне установе: „Центар за културу и образовање“ и Народна библиотека “Веселин Маслеша“, као и Српско просвјетно – културно друштво “Просвјета“, Културно умјетничка друштва “Славко Мандић“, Лакташи и “Ђердан“ из Трна.

Јавна установа „Центар за културу и образовање“ Лакташи, носилац је разних културних програма – умјетничких изложби и колонија, концерата класичне и етно-музике, позоришних представа, фестивала и других културних догађаја. Установа је препознатљива по традиционалним манифестацијама: ликовна колонија “Ласта“ и “Салон стрипа“. У сарадњи са Народном библиотеком “Веселин Маслеша“, Лакташи и СПиКД “Просвјета“, организује манифестацију “Сусрет завичајних стваралаца“. У оквиру установе дјелује драмска аматерска група “ДАСКЕ“, која реализује представе за дјецу и одрасле. Учесник је бројних фестивала аматерских позоришта у земљи и окружењу, те носилац бројних признања и награда. Установа и драмски студио „ДАСКЕ“, већ дуги низ година успјешно организују Интернационални фестивал аматерског театра у Лакташима.

Јавна установа Народна библиотека “Веселин Маслеша“ Лакташи, културном животу Лакташа даје допринос организовањем књижевних сусрета, промоцијом савремених књига, а организатор је традиционалних манифестација „Дани библиотеке“ и „Библиотеци у походе“. Посебну пажњу привлаче активности „Креативна радионица“ и „Мали библиотекари“.

Значајан допринос културном животу у Лакташима дају и Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета“ и КУД “Славко Мандић“. “Просвјета“ је члан удружења издавача Републике Српске и настоји да пружи пун допринос у остваривању културних догађаја.

КУД “Славко Мандић“ Лакташи је модеран ансамбл и окупља 400 чланова распоређених у играчке групе. Ово културно-умјетничко друштво основано је 1977. године и учесник је бројних фестивала и смотри фолклора, гдје је освојио више награда и признања. У оквиру КУД-а дјелује секција Етно групе “Траг“, која његује традиционалну музику Балкана. Етно група “Траг“ за свој досадашњи рад награђивана је многим признањима и наградама (www.etnogrupatrag.com).

Културни живот Лакташа је употпуњен са традиционалним манифестацијама, као што су: “Червона калена“ у селу Деветина, која представља смотру украјинског културно-умјетничког стваралаштва, “Словеначки дани у Слатини“, презентација словеначке културе и традиције, “Лакташко љето“, током које Лакташи угосте бројна позната имена из свијета музике, глуме, умјетности и спорта, сајам „Лакташи етно“, сајам кућне радиности, старих заната, туризма и гастрономије, као и многе друге манифестације.

ЗДРАВСТВО

 

ЈЗУ Дом здравља “Др Младен Стојановић“ Лакташи, спроводи примарну здравствену заштиту, која представља највиши ниво здравствене заштите становништва, а огледа се кроз промоцију здравља, превенцију болести, лијечење, те рехабилитацију обољелих и онеспособљених.

Како би се здравствена заштита приближила кориснику и омогућила доступност секундарне здравствене заштите, у Дому здравља организоване су спецјалистичке, консултативне услуге секундарног нивоа: интернисте, хирурга, ОРЛ, дерматолога, ортопеда, кардиолога.

На подручју општине Лакташи налазе се два савремено опремљена центра и то: Центар за дијализу у Лакташима и Центар за физикалу терапију у Трну.

Интернационални дијализни центар изграђен је по моделу јавно – приватног партнерства, између Владе Републике Српске, општине Лакташи и Интернационалног дијализног центра. Центар је опремљен врхунском хемодијализном опремом и системом за прераду воде и располаже са 18 хемодијализних машина. Користећи укупне капацитете може пружити услуге за 160 пацијената, а годишње обавља преко 15.000 третмана.

Завод за физикалну медицину и рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић-Одјељење V“, је одјељење за лијечење и рехабилитацију пацијената са реуматолошким обољењима посттрауматским и постоперативним стањима, а налази се у Слатини и са слатинском бањом чини јединствен комплекс (www.zotovicbl.com).

СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

 

Најзначајније организације у области спорта су Јавна установа Спортска дворана и Удружење спортиста општине Лакташи које је основано због потребе ширења базе аматерског спорта и координације активности у развоју спорта на подручју општине. Оно окупља 34 спортска колектива у чијем се саставу налази више од 2.500 спортиста који редовно тренирају. Са њима ради 60 тренера са различитим лиценцама. У заступљености спортова присутне су и нове врсте, а такође се шири обухват новог чланства – млађе категорије, жене и спорт за инвалиде. Врсте спортова су присутне у складу са постојећим намјенским објектима, спортском опремом и реквизитима, као и финансијским могућностима.

Осим рекреативног, постоји и значајан број објеката за такмичарско бављење спортом за спортисте разног узраста. Највећи значај у овој области је Јавна установа Спортска дворана у Лакташима која испуњава услове за одржавање такмичења највишег ранга. Поред тога, постоје и сљедећи објекти: спортска дворана у Александровцу, затим фискултурне сале при основним школама (у Лакташима, Трну, Слатини, Кришковцима и Бошковићима), сала за џудо у Лакташима, 6 фудбалских стадиона са трибинама (у Лакташима, Милосавцима, Трну, Александровцу, Гламочанима и Маглајанима), фудбалски стадиони без трибина (у Косјерову и Мрчевцима), отворени терени (3 за кошарку, 2 у оквиру основне школе у Трну, терени у Александровцу и Слатини, терен у Маховљанима са једним кошем, терен у Кришковцима, вишенамјенска игралишта у Петошевцима, Јаблану, Кришковцима, Слатини, Лакташима, Бакинцима, Шушњарима и Трну, терен за одбојку на пијеску у Слатини), отворени и затворени базени у Лакташима који се не користе у спортске сврхе, затворени спортско-рекреациони центри у Клашницама и Александровцу (балон – травнати терен за мали фудбал).

Спортске манифестације на подручју општине Лакташи су: Такмичење основних школа у кошарци, одбојци, рукомету и фудбалу, Мајски крос, Бициклијада, Регата, Улични баскет у Лакташима и Александровцу, Рели џипова, Борилачке вјештине, Мале олимпијске игре, Радничке спортске игре и Избор спортиста.

МЛАДИ

 

Општина Лакташи је позитиван примјер партнерског односа и сарадње између младих и локалне власти, успостављањем институционалних механизама учешћа младих у процесу предлагања и доношења одлука, подржавајући иницијативе и активности омладинских организација, обезбјеђујући просторе за реализацију активности, Општина је показала да су млади важан ресурс за даљи развој и напредак локалне заједнице.

Усвојеном Стратегијом омладинске политике општине Лакташи, за период 2016-2020. године, локална заједница је показала даље опредјељење у рјешавању проблема и побољшању положаја младих са подручја наше општине.

На подручју општине Лакташи дјелују сљедеће омладинске организације: „Центар за дјецу, младе и породицу“ Лакташи, са подружницама „Омладински центар“ Лакташи и „Омладински центар“ Маглајани, „Центар за развој омладинске политике-(ЦеРОП)“ Александровац, Еколошко друштво “Канаринац“ Лакташи, Клуб студената Слатине (КСС) и Удружење грађана Позориште, Игралиште, Радилиште Лакташи. Поред омладинских организација дјелују и три неформалне групе: „Неки Нови Клинци“, клуб „Буди Женско“ и клуб „Буди Мушко“.

У оквиру „Центра за дјецу, младе и породицу“ Лакташи, успостављен је и дјелује „Локални волонтерски сервис“, као инструмент подршке промоцији и развоју волонтирања, а реализовани су и пројекти из области прекограничног умрежавања волонтера, те спроведен читав низ волонтерских акција. Изграђен је документ под називон „Локална волонтерска политика општине Лакташи“, којим су дефинисане смјернице даљег развоја и унапређења волонтирања на подручју ове локалне заједнице.

НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

 

Невладине организације су важан фактор у развоју локалне заједнице, те као партнери општине Лакташи кроз своје активности покривају различите области, важне за развој локалне заједнице. Својим активностима представљају интересе грађана, те су важан фактор у препознавању и рјешавању проблема. Организације цивилног друштва дају допринос развоју и даљем опстанку демократског друштва, нарочито путем унапређења јавне свијести и активног учешћа грађана у јавном животу.

Препознајући значај невладиног сектора, општина Лакташи већ дуги низ година пружа подршку активностима удружења. Највећи број удружења је из области спорта, те се кроз Програм финансирања спорта и физичке културе, дефинишу активности и начин финансирања. Осим области спорта, удружења дјелују у области културе, образовања, екологије, хуманитарног рада, пољопривреде, те у областима којим се промовишу интереси јавности, посебно појединих специфичних група.

Између општине Лакташи и невладиних организација потписан је Меморандум о разумјевању и сарадњи,ради заједничке сарадње општине Лакташи и невладиних организација у изградњи демократског друштва, подизањa квалитета живота свих грађана општине Лакташи, заштите и промоције људских права и права дјетета, грађанске солидарности, толеранције и уважавања различитости, заштите и очувања животне средине, унапређења демократизације и стандарда у области културе, образовања, неформалног образовања, аматерског спорта, волонтеризмаи сл..

Партнерски однос и сарадња са другим институцијама може допринијети побољшању и рјешавању проблема у локалној заједници. На подручју локалне заједнице издвојио се један дио удружења грађана/нво који су својим програмским активностима и имплементацијом пројеката утицали на рјешавање проблема и подизања квалитета живота грађана или специфичних циљних група.

Посматрајући рад удружења може се утврдити да одређен број удружења има активности само повремено у току године док друга удружења имају континуиране активности којим се допуњују и редовне активности институција, те омогућава потпуније задовољење потреба специфичних циљних група и појединаца.

Локална заједница је чврсто опредјељена на партнерски однос са организацијама цивилног друштва, те подржава и пружа могућност јачања капацитета невладиних организација, с циљем побољшања и унапређења квалитета живота грађана.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

 

Јавна установа „Центар за социјални рад“ Лакташи, је главни носилац социјалне заштите на подручју општине. Основана је 1998. године и од тада дјелује као самостални правни субјект за обављање послова социјалне заштите.

Дјелатност установе се састоји у обављању послова социјалне и дјечије заштите, породичне заштите и старатељства, извршења васпитних мјера и мјера заштитног надзора, услуга социјалног рада и других послова предвиђених Законом.

Основна права у социјалној заштити су: новчана помоћ, додатак за његу и помоћ другог лица, подршка у изједначавању могућности дјеце и омладине са сметњама у развоју, смјештај у установе социјалне заштите, збрињавање у хранитељску породицу, једнократна новчана помоћ (у новцу, храни, производима за хигијену и лијeковима), мјере и услуге социјалне заштите.

Одлукaмa Скупштине општине Лакташи, уврштена су проширена права у социјалној заштити (она која нису у категорији основних права), а то су: помоћ за трошкове превоза ученика, помоћ у васпитању и образовању дјеце са сметњама у развоју, помоћ за погребну опрему или трошкове сахране, помоћ пензионерима.

Општинска организација Црвени крст Лакташи проводи активности којима се обезбјеђује и дио социјалне заштите становништва. У оквиру својих програмских активности Општинска организација Црвеног крста обавља и послове Службе тражења-везано за нестала лица из претходног рата на подручју бивше Југославије.

Друштво добровољних давалаца крви Лакташи припада групи најактивнијих друштава у Босни и Херцеговини. Мисија Друштва је да путем организованих акција даривања крви оствари што потпуније задовољење потребе за крвљу, за лијечење грађана општине Лакташи и шире. Акције давања крви организују се у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Бањалука и Службом за трансфузију крви из Градишке.

ЦИВИЛНА ЗАШТИТА

 

Цивилна заштита је плански организован дио система заштите од природних и других несрећа која обухвата организовање, припремање и учешће грађана, предузећа и других правних лица и професионалних служби, организација и удружења на заштити и спашавању људи и материјалних добара и животне средине од елементарних непогода, других несрећа већих размјера и ратних дејстава.

Обвезници цивилне заштите су сви радно способни грађани, мушкарци од 18 до 60 и жене од 18 до 55  година живота као и власници материјално техничких средстава.

Цивилна заштита општине Лакташи је организована на основу Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама и Одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите у ванредним ситуацијама општине Лакташи.

У складу са усвојеном Процјеном угрожености од природних и других несрећа, на подручју Општине су образоване следеће јединице цивилне заштите специјализоване намјене:

  • – За заштиту и спашавање од пожара, носилац активности је Добровољно ватрогасно друштво Лакташи, телефон 051/532-112 и 051/532-399. На ове бројеве телефона грађани 24 сата дневно могу извршити све пријаве које се региструју – снимају, као и на бесплатни број 121.
  • – За заштиту и спашавање на води и под водом, носилац активности је Ронилачки клуб „Гњурац“ Лакташи,
  • – За прву медицинску помоћ, носилац активности је ЈЗУ Дом здравља „Др Младен Стојановић“, Лакташи,
  • – За заштиту и спашавање из рушевина, носилац активности је ДОО „Нискоградња“, Лакташи,
  • – За евакуацију и збрињавање, носиоци активности су ЈУ Центар за социјални рад и ОО Црвени крст, Лакташи,
  • – За асанацију терена, носиоци активности су КП „Комуналац“ и КП „Будућност“, Лакташи,
  • – За заштиту и спашавање животиња и намирница животињског поријекла, носиоци активности су Ветеринарска станица Лакташи и Ветеринарска амбуланта „Медивет“ из Трна.

На подручју 11 мјесних заједница формиране су јединице цивилне заштите опште намјене.

За спровођење акција цивилне заштите на подручју општине Лакташи именован је Општински штаб за ванредне ситуације, чији су чланови:

1. РАНКО КАРАПЕТРОВИЋ комадант штаба 051/334-228
2. МИРОСЛАВ КОЏОМАН замјеник комаданта штаба 051/334-228
3. ИВИЦА ДЕЈАНОВИЋ начелник штаба 051/334-205
4. ДРАГАНА КОВАЧЕВИЋ члан за склањање људи, материјалних и других добара, заштиту и спасавање из рушевина 051/334-250
5. ДУШКО ЏЕПИНА члан за заштиту и спасавање од пожара 051/532-399
6. СЛАВИЦА БАШИЋ члан за збрињавање угрожених и настрадалих и за евакуацију 051/532-034
7. Др ЈУЛИЈАНА ЋЕТОЈЕВИЋ члан за прву медицинску помоћ и противепидемиолошку заштиту 051/536-131
8. МИЛАН ПЕТКОВИЋ члан за асанацију терена 051/535-580
9. ДАРКО АЏАИП члан за заштиту од поплава, спасавање на води и под водом 051/334-236
10. СУЗАНА СМИЉАНИЋ члан за заштиту и спашавање животиња, биља и намирница од животињског и биљног поријекла и за заштиту животне средине 051/334-255
11. ЂУРИЦА ВУКЕЛИЋ члан за заштиту од удеса, експлозија и за сарадњу са Полицијом 051/536-012
12. САША ПОПОВИЋ члан за санбдијевање електричном енергијом 051/532-666
13. ДРАГАН КЕЛЕЧЕВИЋ члан за снабдијевање водом 051/532-072
14. БРАНКИЦА ЗЕЛИЋ члан за материјално финансијска питања 051/334-222
15. АЛЕКСАНДРА КУЈУНЏИЋ члан за односе са јавношћу 051/334-210

Грађанима општине Лакташи, за сва питања везана за цивилну заштиту, на располагању је телефон начелника Општинског штаба за ванредне ситуације, број 051/334-205 и мобилни телефон број 065/884-311.

МЈЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

 

Mjeснe зajeдницe су oблик нeпoсрeднoг учeшћa грaђaнa у лoкaлнoj сaмoупрaви, a oбрaзуjу сe зa пoдручje кoje прeдстaвљa функциoнaлну цjeлину нa кojoj пoстojи интeрeс стaнoвникa зa oствaривaњeм зajeдничких интeрeсa и пoтрeбa, зaснoвaних нa прoстoрним, истoриjским, приврeдним или културним рaзлoзимa.
Oпштинa Лaктaши je тeритoриjaлнo oргaнизoвaнa у 11 мjeсних зajeдницa кoje су уписaнe у Рeгистaр мjeсних зajeдницa oпштинe Лaктaши.

Mjeснe зajeдницe oпштинe Лaктaши су:

1. Mjeснa зajeдницa Aлeксaндрoвaц
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Aлeксaндрoвaц, Бaкинци, Кoбaтoвци и Крнeтe
Сjeдиштe: Aлeксaндрoвaц, Грaдишкa цeстa брoj 78.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Moмчилo Дoбриjeвић

2. Mjeснa зajeдницa Aлeксићи
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Aлeксићи, Бoшкoвићи, Љубaтoвци и Рajчeвци
Сjeдиштe: Aлeксићи бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Рaдoслaв Кoвaчeвић

3. Mjeснa зajeдницa Другoвићи
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Дeвeтинa, Другoвићи и Кoљaни
Сjeдиштe: Другoвићи бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Жeљкa Стeгић

4. Mjeснa зajeдницa Jaружaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Jaружaни, Кaдињaни и Ћeтojeвићи
Сjeдиштe: Jaружaни бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Жeљкo Рaдић

5. Mjeснa зajeдницa Клaшницe
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Вeликo Блaшкo и Jaкупoвци
Сjeдиштe: Jaкупoвци, Oмлaдинскa бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Дрaгишa Стaнивукoвић

6. Mjeснa зajeдницa Кришкoвци
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Кришкoвци, Mилoсaвци, Пaпaжaни и Шeшкoвци
Сjeдиштe: Кришкoвци бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Рaдaн Ћeтojeвић

7. Mjeснa зajeдницa Лaктaши
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Лaктaши, Maхoвљaни, Пeтoшeвци и Риjeчaни
Сjeдиштe: Лaктaши, Кaрaђoрђeвa бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Mилaн Пoлић

8. Mjeснa зajeдницa Maглajaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Maглajaни, Mрчeвци и Кoсjeрoвo
Сjeдиштe: Maглajaни бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Mиркo Гвoздeрaц

9. Mjeснa зajeдницa Слaтинa
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Maлo Блaшкo и Слaтинa
Сjeдиштe: Слaтинa, Tрг Бaнa Mилoсaвљeвићa бб
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Вeсeлкo Стojaнoвић

10. Mjeснa зajeдницa Tрн
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Букoвицa, Глaмoчaни, Jaблaн, Tрн и Шушњaри
Сjeдиштe: Tрн, Дoситejeвa бб.
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Слaвкo Кнeжић

11. Mjeснa зajeдницa Чaрдaчaни
Oбухвaтa нaсeљeнa мjeстa: Дoвићи, Mилoшeвци и Чaрдaчaни
Сjeдиштe: Чaрдaчaни бб,
Прeдсjeдник Сaвjeтa мjeснe зajeдницe: Дрaгислaв Ћeтojeвић

ПОБРАТИМСКИ ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ

 

Општина Будва (Црна Гора)

Будва је општина и град на црногорском приморју. Ова туристичка метропола Црне Горе стара је око 2500 година и један је од најстаријих градова на Јадранском мору. Приобално подручје, названо будванска ривијера, центар је црногорског туризма и познато је по добро очуваном средњевјековном граду, пјешчаним плажама и разноликом ноћном животу. Поред доброг одмора и провода, Будва  је мјесто и бројних средњовјековних грађевина и културно-историјских споменика.

www.budva.me

 

Општина Чајетина (Србија)

Општина Чајетина је општина у Златиборском округу у западном дијелу Републике Србије. Ова општина заузима површину од 647 km2. Туристички потенцијал општине Чајетина обухвата природне љепоте краја, традиционалну здраву кухињу, типичне објекте сеоског туризма, бављење старим занатима и слично.  Чајетина је туристичка дестинација која се посјећује током читаве године и нуди богате културне садржаје, сјајну атмосферу и као таква привлачи велики број туриста.

www.cajetina.org.rs

 

Град Зрењанин (Србија)

Зрењанин је највећи град српског дијела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар. По величини, овај град заузима друго мјесто, у њему живи 130 хиљада становника и више од 20 нација. Зрењанин је данас град мултикултуралности, мултиконфесионалности и међународне толеранције, град културе, умјетности, спорта, град мостова и град снажног привредног замаха. Зрењанин је познат по бројним културним догађајима током традиционалне манифестације „Дани пива“, која се у континуитету одржава још од 1986. године.

www.zrenjanin.rs

 

Град Верија (Грчка)

Верија је главни град округа Иматија и смјештен је у сјеверном дијелу Грчке. Верија је град изузетно дуге историје. Од 11. до 14. вијека био је трећи најважнији град Византијског царства. О његовој богатој историји свједоче чувена јеврејска четврт, многобројне византијске и поствизантијске цркве, те џамије из времена отоманске империје. Због свега тога, овај град је добио и надимак – „Мали Јерусалим“. Данас овај модерни град има развијену трговину пшеницом, поврћем и воћем, те бројне фабрике које се баве обрадом вуне и памука, те производњом амбалаже и конзервирањем воћа. У близини града се налазе и рудници лигнита.

www.veria.gr

 

Град Идрија (Словенија)

Идрија је град и управно сједиште истоимене општине Идрија, која припада Горишкој регији у Републици Словенији. Идрија је град са најдужом рударском традицијом у Словенији. Богато наслијеђе рудника живе, које се, због своје јединствености, налази на UNESCO листи свјетске баштине, нуди мноштво могућности за истраживање. Идрија привлачи посјетиоце својим богатим техничким, културним и природним баштином. Са преко 500 година рударске традиције, сачуване су бројне зграде које су део ове богате рударске историје и начина живота рудара Идрије. Геопарк Идрија нуди сјајне могућности рекреације, љети од бициклизма до планинарења, док у зимској сезони посебно су атрактивни скијашки центри на платоима Војског и Чрнога врха.

www.idrija.si

 

Општина Зајерзберг (Аустрија)

Oпштина Зајерзберг (Seiersberg) је општина у аустријској покрајини Штајерској. Смјештена је је у непосредној близини другог највећег аустријског града Граца. Након реформе 2014, постаје дијелом општине Зајерзберг-Пирка. Од малог села Зајерзберг, у последњим деценијама прошлог вијека Зајерзберг je модерно мјесто које се развијало заједно с Грацом, те је првобитно служило као стамбени простор за становнике Граца. Данас је ово једна од најразвијенијих и најбогатијих заједница у Аустрији, са мноштвом комерцијалних зона.

www.gemeindekurier.at

 

 

Град Лехавим (Израел)

Лехавим је богато насеље у јужном Израелу, основано 1983. године а статус општине добија 1988. године. Смјештено у сјеверном дијелу пустиње Негев, око 15  сјеверно од Бершеве. Представља малу општину која је 2016. године бројала 6.444 становника. Територијално се шири сваким даном и процјењује се да данас броји око 10.000 становника. Лехавим је један од три Бершевина „сателитска“ града (друга два су Омер и Меитар), будући да већина становника путује у Бершеву на посао. Лехавим је заједница домова више средње класе, окружених палмама и баштама.

www.lehavim.muni.il